SPEKTAR BELE SVETLOSTI - CRVENO

Sve ono 
što dolazi iznutra,
krv
strast,
bes,
zanos.

Izlazak i zalazak.

Bio sam i u crvenoj pustinji.
Video sam crvenu reku.

Crveno je i središte Zemlje.
(nisam proveravao)

Žar, u svakom svom značenju.

Srce lubenice.

Najbolje vino.

Crvene zastave na jarbolima
uvek su simbol pobede.

Neopozivo:
Crveno je boja ljubavi,
i boja života.

SPEKTAR BELE SVETLOSTI - NARANDŽASTO

Agresivna i posesivna,
pomalo paklena,
suprotnost
svemu umirujućem,
nagoveštaj
snažnih ukusa
i zagonetnih događaja.

Stapa se sa imenom sočne voćke.

Nepomirljiva,
ni sa pre, ni sa posle.

Ume da očara, 
da razočara,
ali i da opčini.

Poznavao sam,
jednom,
devojku narandžaste kose.
Prirodno narandžaste.

Ume i pokoja zvezda
da se pretvori u narandžastu.

Ponekad deluje kao atak na čula.
Ponkad kao eksplozija.

Neosporno:
Narandžasto je boja buđenja
i boja svih nemira.

SPEKTAR BELE SVETLOSTI - ŽUTO

I med i žuč,
i slast i gorčina,
prelamaju 
sunčev zrak
u samo jednom
komadu ćilibara.

Narcisu daje
samoljubivost,
a zlatu
sjajnu privlačnost.

List duvana koji se suši na vetru.

Mladunčad domaćih ptica
u najranijem,
paperjastom izdanju.

U davnom odblesku petrolejke
nazire se neki dragi lik.

Zamišljam polje šafrana, u cvetanju.

Naizgled nepomirljivo:
Žuto je boja neverice
i boja iskona.

SPEKTAR BELE SVETLOSTI - ZELENO

Dah prirode 
u talasima zemaljskog
i nezemaljskog,
tako počinje,
tako završava
i tako nekako 
traje
svoj vek.

Ne mareći za protok vremena,
obnavlja se ciklično.

Zelenom se oboje nečije oči,
u vreme radovanja.

Sećam se da je zelenom
jedan pesnik
obojio svoju
pesmu o ljubavi.

Zelenkasta je i patina
na starim bronzanim spomenicima.

Neporecivo:
Zeleno je boja trajanja
i boja postojanja.

SPEKTAR BELE SVETLOSTI - PLAVO

Ogledalo u ogledalu,
s tačkom spajanja
na horizontu
i nijansama
jutra u nastajanju.
Kao da upija
sve naše tuge,
sve naše radosti,
sve naše...

Meni je uvek mirisala
na rastanke.
Ili na opraštanje.

Zamišljam da uniforma heruvima
sadrži devet nijansi plave.

Oduvek sam voleo plavo cveće.

Neke stare balade
uvek u sećanju odzvanjaju plavo.

Ima je i u odsjaju bisera,
dok je još u unutrašnjosti sedefne školjke.

Daljina plavetnila privlači neodoljivo.

Nesumnjivo:
Plavo je boja beskraja.

SPEKTAR BELE SVETLOSTI - LJUBIČASTO

Neodređeno, a snažno,
istovremeno,
daje mogućnost
za neobjašnjivo,
ništa ne dokazuje,
ništa ne pokazuje,
izaziva i privlači,
kao plašt od izmaglice.

Daje cvetovima dozu mistike.

Mislim da sam sreo
jedan ljubičast pogled,
na nekom peronu,
nekad,
negde,
daleko...

Imao sam i ljubičastu mačku,
kad sam bio mali,
ili sam to samo tako zapamtio.

Stalno sam se pitao
šta se nalazi 
iza ljubičastih vrata.
Nikad nisam otkrio.

Jedno vreme sam mešao ljubičastu
sa određenim nijansama modre.
Sada više ne.

Neopisivo:
Ljubičasto je boja magije
i metafizičke predstave o bitsanju.

SPEKTAR BELE SVETLOSTI - POSLEDNJA BOJA

Prelamanje svetlosti kroz prizmu.
Zvuči sasvim neodređeno
i nedefinisano.
I jeste tako.

Prelamanje svetlosti.
Prelamanje kroz prizmu.
Svetlost kroz prizmu.

Meni je prilično besmisleno.

Samim tim i nepotrebno.

Svako vidi neku svoju boju,
u samo njemu znanim
i dragim valerima,
nijansama
i varijacijama.

To je boja koju stvaramo
sopstvenim bićem.

Ma koliko se trudili,
ne možemo je prikazati drugima,
niti je iko može videti
onako kao mi sami.

Neobjašnjivo:
Poslednja, sedma boja
je 
ona boja,
koja se razlaže samo 
u oku posmatrača

i svako je vidi
i doživljava na svoj način.

Milen Šelmić