Pesem.si - branka - Mati svitanja - Ledenim korakom se prebijam prema vrhovima Himalaje. Na grudima mi p

Mati svitanja

Ledenim korakom se prebijam prema

vrhovima Himalaje.

Na grudima mi pritiska mali anđeo iz rozenkvarca

za kojeg si rekla, da ima poseban zadatak.

Kao da mi je posudio krila, veram se lakše

i dižem se još više.

I čini mi se mila, da sve što sam više, sve manji bivam.

Sunce me zaslepljuje ,i vidim te uz mene

s kosom prepletenom sunčanim trakama .

I bojim se mila, bojim se, da izgrebanim prstima ne

ranim tvoje lice, pa ližem njihove jagodice i

ispucalim usnama ponavljam ti ime.

Izgubih te negdje u monsunskoj magli i ne mogu dalje.

Tražim te ljubavi u svim ledenim pukotinama i

nađoh te na masi ledenog snijega, koji viri nad ponorom,

kako spavaš u onoj bijeloj haljini, što sam je za tebe

ukrao anđelima.

Mirio bih tada sve vjtrove, da te ne pokriju snježnom prašinom.

I učinilo mi se da čujem tišinu, koja već stolećima

čuva tajnu naših pogleda.

Mislim da svita mila, il je meni svanulo.

Ponovo si tu, kao da smo opet zajedno na našim

ulicama, gdje gladiš lica bolesnih i beskućnika,

vidim te okruženu nasmijanim dječijim očima,

kako im pričaš bajke koje si za njih izmislila,

i vidim te lebdjeti nad poljima,

da ne bi pogazila cvjetove maslačaka.

I dok svuda

prosipaš svoje osmijehe ne pitam se više,

zašto satima šutiš, samo zato jer sam ubio dosadnu muvu.

Sjetih se , a ne znam zašto, da Ama Dablam u sanskrtu

znači mati svitanja.

U baznom taboru se pominje visinska bolijest.

<< Prejšnja Naslednja >>

Komentiranje je zaprto!

Napisal/a: branka

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!