JAMAIS
Dao mi je adresu.
Dopisivali smo se.
Duhovito je ispravljao moje gramatičke greške.
Bila sam na početku studija francuskog u Beogradu, a on je živeo u ,
ahhhh, Parizu.
Upoznali smo se na kraju puta Julijski Alpi - Istra davne hiljadu devetstotina sededamdeset i devete...
je pense...peut, cependant, pas..
Ja- hipik bez prebijene pare; on- vegan sa grožđem za gladne.
Voleli smo život, muziku i mir.
U zadnjoj je koverti bilo uredno izrezano srce od roze celofana - pomen na bajku:
"Tu viendras,n'est pas?
Oh, si, si; ne m'oublie pas.
Jamais."
Jamais
Plus jamais cela....
"Doći ćeš, zar ne?
O, da, da; ne zaboravi me
Nikada.
Nikada
Nikad više (nikada više, nisu se sreli)
Sjećanje protkano snažnim emocijama. Pjesma koja se ne čita jedanput. Sa njom se ostane.
Marina, mi koji smo nekada davno u srednjim školama učili francuski nismo u stanju prevesti tekst na kraju pjesmu. Budući da mi se pjesma izuzetno dopada, možda ćeš htjeti naći vremena, ocijeniti da bi meni a možda i drugim čitateljima učinila uslugu pa, možda u zagradi napisati prevod teksta.
Hvala za pjesmu i lijep pozdrav:)
Poslano:
08. 10. 2015 ob 00:53
Spremenjeno:
08. 10. 2015 ob 00:55
Dragi Mirko, namerno sam pisala tako da bi se dočarao onaj odnos Francuza i stranca koji uči njegov jezik. Još uvek se sećam tih divnih dana...
"Doći ćeš, zar ne?
O, da, da; ne zaboravi me
Nikada.
Nikada
Nikad više (nikada više, nisu se sreli)
lpi
hvala
Hvala najljepše, Marija.
Ugodan dan ti želim!
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Marina Adamović
- 07. 10. 2015 ob 22:21
- Prebrano 528 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 243.54
- Število ocen: 8