Osvanuo je još jedan poetski dan

U našem malom gradu na Divljem Zapadu

Malopre je iz moje radnje

Izašla gospođa Smit

Čudno, ne treba joj Tužna poezija

Svratila je samo da bi proverila

I bila sigurna da poštujem Propis

Sve mi se čini da me uhodi

Proverava da li na policama

Imam začin zvan

Apstraktna poezija

A i živo je interesuje

Ko je taj mlađani kauboj

Kome pišem nežne pesme

Ljubavnu (tužnu) poeziju

Na koju nikako nije imuna

U poslednje vreme Šerif i ona

Dugo razgovaraju i pišu

Apstraktu poeziju

Koju nam naglas čitaju

Na svakom skupu i proslavi

Znam da krišom svi zevamo

Jedva držimo oči otvorene

Strašno se svima spava od dosade

Svim se snagama trudimo

Da ostanemo budni do kraja

Šerif je u San Francisku

(odakle se nedavno vratio)

Kupio nekakav bambusov štap

Od jednog starog Kineza

Pa sad vitla njime i deli do pedeset po turu

Svakome ko ne sluša pažljivo

Ili ne daj Bože krši Propis

I gospođa Smit ume da raspali štapom

Doduše ona propiše za sada manje

Tek  tridesetpet ili četrdeset

I to po prstima

Plavokosa slatka Lili iz Saluna

Skoro je dobila po turu i prstima

Samo zato što je Sudiji

U svojoj sobi krišom čitala

Vesele pesmice i pritom ga ljubila

Gospođa Nikol je posle prve kazne

Ovim bambusovim štapom

(dobivši po deset udaraca

Od Šerifa i gospođe Smit)

Spakovala pokućstvo i muža

I odselila se u drugi grad

Dokone gospođe slušaju

Gunđajući kod kuće kuvaju

Sve što im Šerif propiše

Kako im gospođa Smit naloži

Meni je strašno dosadno

Pakujem krišom bisage

Neću još dugo izdržati

Ovoliku učmalost i dosadu

U kojoj je jedina zabava

Kad neko dobije kaznu

Pa  svi znatiželjno gledamo

Kako neposlušni dobija po turu...

(nastaviće se…)

Milena Vučković