nastavi da pričaš... jer volim te slušati

biću slovoslagač tvojih reči

kad soba opusti

i ostanem sam moja Zlatousta

da napišem pesmu... neću ni pokušati

među zidovima ovim ječi

sve što se izusti

i budeš tu u vreme svog odsustva

kada se vratiš... kožu mi uštavi

uveži mi nožne listove

i plećkom ukoriči

sve što smo ikada na ovom svetu bili

jer mi ovakvi... nežni i šuštavi

ušuškavamo se u snove

i trajemo u priči

kakvu smo hteli čuti i koju smo snili

Željko Medić Žac