SLIKA U POTILJKU
Lagano ulazi u moju dušu jesen,
potamnuje sliku u potiljku
jednog davnog raspevanog leta,
ptice prohujaše noseći na krilima boljku.
Iz nutrine mojih nestvarnih godina
još miriše zumbul,što na proleće čeka
srce ranjeno,pod pazuh se sakrilo
drhti, ne napušta ga njegova senka.
Zaumno drvo, još cveta i miriše,
crna udovica plete paukovu mrežu
ne leti tetrebe, visoko u sumaglice
teške su ti kosti, laste tako kažu.
Uzalud! Sve studeno okolo se hvata
u tmaste sate. Briljantne male sete
kristalno jasno u meni bride i vrata
se otvaraju! Oči jeze nemušto prete!
Vidim u oku mi raste badem il' drvo neko
kedrovo. Raste svoje zlatno carstvo pravi,
prolaze leta, jeseni i zime tamo negde daleko.
U potiljku čekam proleće na trbuhu da se pojavi.
Tetreb je simbol ljubavnog zanosa... ne daj mu da visoko leti... ;)
pozz
Dragana, znaš iznenaditi veoma lijepo i prijatno... i bogato me nagraditi pjesničkom ljepotom.
Lp,
Mirko
Mikailo,
svi smo mi ponekada tetrebi, i sve je dobro dok ima ljubavnog zanosa...:-)
Lp Dragana
Poslano:
01. 10. 2015 ob 14:08
Spremenjeno:
01. 10. 2015 ob 22:59
Mirko,
moje iznanedjenje je još veće, i drago mi je da ti se pesma dopala.Tvoj komentar mi je dao krila, da se još više trudim, da iznedrim neku bolju pesmu...Hvala ti na tome...:-)
Lp Dragana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Dragana Andric
- 01. 10. 2015 ob 00:42
- Prebrano 630 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 252.44
- Število ocen: 11