Gde ide ovo vreme,
gde ide ljudska zloba?
Svako nosi svoje breme,
sve vri od ljudskog brloga.

Raspeta u mislima svojim,
gledam te ikono očiju tužnih.
Pitaš me, samo svoje tuge brojim
a šta je sa boljkama drugih.

Pitate li se da li Oca muči nešto,
ima li on ljute neprijatelje svoje,
ili njegovu bol izbegavate vešto,
važne su vam samo vaše paranoje.

Vrela suza na obrazu gori,
ne karaj me ikono moja,
ne gledaj me već zbori,
gde stanuje Tajna tvoja?