PRIČA O LJUBAVI I VREMENU
Bog nije stvorio prvog čovjeka
ljubavi
da bi mu onda pridodao ženu
potom da bi stvarali ljudi
bez pomoći Njegove
i znanja o svom biću
potomke slabe
i odveć nježne
sve u nedogled
stvorio nas je u hipu
odjednom
pa razvukao po liniji Vremena
da nam se sve nešto čini
da smo slijedom rađani
majci pod srcem
svak u svojoj točki
kao da smo jedni
i jedinstveni
u ljubavi
a već
tamo negdje
na rubu te uske
i duge plohe zelenila
čeka zadnji čovjek
mirno na svojoj točki
kao najstarije dijete Svijeta
da otpozdravi jutru
i prijeđe
s osmijehom
u novu priču
o Ljubavi i Vremenu.
Poslano:
25. 09. 2015 ob 10:00
Spremenjeno:
25. 09. 2015 ob 10:01
kdor zna, zna
kdor sluti, išče
komur je dano, odkrije
kroge v krogih
ki požirajo naš mali spomin
Lp
Irena
Hvala od srca, draga Irena, na tvojoj umjetničkoj duši !
lp s mora,
Duško
Duško tvoje pesme miluju čula...hvala ti na tome!!!
Lp Stella
Molim, draga Stella. Ako je tako, ja sam sretan čovjek :)
lp s otoka Vira,
Duško
Tako je...uživam u tvojoj poeziji i sa velikim iščekivanjem gledam kad ćeš objaviti novu pesmu :)
Lp Stella
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Duško Babić
- 25. 09. 2015 ob 01:57
- Prebrano 868 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 525.92
- Število ocen: 19