Mene je - teško ubiti.

Ako slučajno nekom i uspe

ja ne umrem.

Takva sam sorta, valjda.

Skot jedan.

Stoka neopojana.

Zapatio se k'o korov

pa ne popušta. 

Ni da umrem neću

k'o što je već red.

Kad mi lepo objasne

zašto je to dobro

i korisno,

pravim se lud,

kao ne razumem,

sve nešto izmišljam,

pa mnogo razmišljam,

i na kraju ništa!

Nekako mi se ne da,

a i zabavno mi je

da gledam

kako ne shvataju

da se lažju ne ubija,

a nikad neće moći

da dokuče tu jednu

jedinu istinu,

kojom je mene

lako ubiti.

Milen Šelmić