U neko zlo doba,
pokuca mi Zloba
na vrata!
Pa mi preti,
kaže biće rata!
Drmusa me,
unosi mi se u lice s prve,
samo podignem obrve,
i pitam je smeškom:
"Jadnice da ti nisi ovde
uput dobila nekom greškom?"
Urla,preti,
kaže hoće da se sveti,
jer je u goste nikad nisam zvala,
ko je od nje bolji-pita.
Zašto sam Dobru srce dala,
kad zdušno nudi Uspeh "ispod žita!"
Ja joj kažem: "Idi Zlobo,idi,
svojih reči ti se stidi!
Ušla si u pogrešnu sobu,
idi odavde,
pokupi svoju zlobu!"
S pretnjama ona nastavi dalje!
"Učiniću da budeš od mene gora,
neprijateljima svojim
mora,ona noćna...Najgora!!!"

"Žalim slučaj,

ja već to jesam,

jer ne bih bila ovde gde sam,

na pijadestalu Pravde!
S mržnjom se borim,
tako što volim
ljude koji vole mene,
pa mržnja sama od sebe kopni,
nekako svene!
Zloba od muke
ne zna gde da se dene,
kaže ne vide ludju
ženu od mene!
Smatra rodjena sam
s nekom debelom greškom,
kad se kod mene sve rešava smeškom!
Sad je počela i šamare da lupa,
nudi mi savez,
tvrdi jače smo skupa!
"Budi se iz tih roze snova,
ozlobi se malo,bićeš k'o nova!"
Ne posustajem,
-udara sve jače,
mene bije po glavi,
a ona plače!
"Džabe se trudiš Zlobo u toj pakosti,
u dobru sam dobra bez milosti!
Na kolena pade Zloba,
umorna je,
ne zna šta više da proba!
Zalupi vrata i podrugljivo reče:
"Doćiću ja opet,za neko veče!"

Stella de la Cruz