Usnuh da me nije
da me nema
i da me biti neće

namjesto mene
da je netko drugi - ja
netko sasvim drugačiji od mene
viši i snažniji
u licu mlađi
drugog imena
i posve tuđ

a opet nešto je moje
bilo u njemu
nešto što boli
i što dobro mi je znano

pa se približih
očima mu u snu
ter vidjeh da ljubi istu

potpuno istu tebe

i ne
ne probudih se mila

neka te voli i on
pa nek' usne da sam ja
k'o što i ja usnuh njega
s godinama uprtim
k'o naramak sijena
na ravnim leđima

nemam ništa protiv.

Duško Babić