***
s ruba provalije
oko nogu me obuhvata lijana vetra
i pentra se uz telo do nedostajućeg svetla
do poslednjeg izdanka sunčeve oluje
o ne truj me
svojim šumom Vetre
nikom se istina još nije rekla
ako je reka
ka izvoru potekla
do nje se ne može sići umom
Odlična stvar.
Ako nije tajna: zašto i u prvoj strofi vetar nije pisan velikim slovom?
Pozdrav.
Ma nije tajna... nego je u prvoj strofi to samo vetar... a kad mu se kasnije obratim onda ima pravo na ime i zato velikim
Pesem riše žive predstave o tem, kako fizično nas lahko objame veter, žarki na robu ... in govorica, ki izhaja iz doživetega je le interpretacija, za katero stoji um, ki vendar ne more zaobjeti vse pojavnosti ... pesem, po kateri Veter postane tudi bralčev sogovornik in skušnjava, čestitke,
Ana
Hvala na čestitkama Ana!
Ok - razumem.
Meni se dopalo da ga odmah Vetar apostrofiram :)
Sretno.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Željko Medić Žac
- 23. 08. 2015 ob 15:05
- Prebrano 901 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 286.58
- Število ocen: 7