NEMA ME VIŠE
Nema me
Otišla je nekuda
Moja besmrtna duša
Sada je negde daleko
Rastavlja ponoć od sudbine
Pomaže da tas ne prevagne
Možda je čuvar nepresahlih snova
Ili se još muči da uklopi stihove u poemu
.
Nikakav teret nije mi težak
I nijedna zvezda mi nije nedostižna
.
Čujem zov kao jeku
Kao zakasneli pisak lokomotive
Prestala je potreba za dozivanjem
.
Uzalud me tražite u mojim pesmama
Odlutala je u pravcu nedokučivih daljina
Ta vodilja i titraj svevremenog bića
.
Poleteo sam i ja sa njom
I
Nema
Nema me više
Koliko te ja poznam, ima te dovoljno za barem još 1000 sjajnih poema.
lp, Duško
Ima me i za ono obećano veče u NS, Ti, Mirko i ja. Pripremam to za oktobar...
Mirko je spomenut (da ne kažem prozvan) indirektno, ali su mi i to osjetili senzori, pa se javljam s uvjerenjem da bi to u NS bilo sjajno druženje, ali javljam se i povodom ove pjesme koja me vratila na ponovno čitanje, željna da me uvjeri u vrijdnost kojoj se , ne prvi put, divim.
Veliki pozdrav poetama u Z i NS iz S. Živjeli mi, dragi prijatelji.
P.S.
Možda se i ostvari.... Hm... možda...
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Milen Šelmić
- 10. 08. 2015 ob 23:56
- Prebrano 701 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 454.34
- Število ocen: 15