Pisala je

lagano pomerajući olovku.

Vraćala bi se često da ispravi

jedva primetnu grešku.

Na kraju svake rečenice,

dodavala je minijaturni crtež

umesto tačke.

Bilo je vruće letnje popodne.

Nije joj smetao znoj što je

kapao sa čela preko sveske.

On je nijansirao stranu poznate

književnice.

Obećali su joj izdavanje dela

kako ga bude završila.

Pitala je samo ovo:

"Znači, posthumno?"

Klimnuli su glavama.

Pokopali su je sa podignutom rukom i

stisnutom

olovkom.

Marina Adamović