Dodju tako dani,
kad nemoć dušom vlada
kad se sva vrata zatvaraju,
na ulici šokantna parada!

Srce se steže jako,
kuca u grču,odiše bolom
ruke kopaju jalovu zemlju
u utrobi ruši se kamenolom!

Guši se zadnja nada,
zvezde ne trepere,zanemele,
boli spoznaja pustog grada,
bolne nemoći svesti uvele.

Neka boli, i treba da boli,
sve novo u bolu se rađa,
i zemlja i cvet i bebironi,
posle grča i ljubav je slađa!