SAMOĆA I JA
Sedimo često
moja samoća i ja
za stolom i pričamo
Obično to bude s večeri
kad se sve smiri
Postavim na sto
beli papir i olovku
i počnemo tako da razgovaramo
Prvo probistrimo dnevne događaje
pročavljamo o politici
(ne zanima nas puno)
o ekonomiji pomalo
o vremenu i nevremenu obavezno.
Onda krenemo da malo
tračarimo o prijateljima
ko je sa kim i zašto
uz čaj od kamilice ili kafu i biskvite
Ne pijem s njom, čudno, ali ne mogu.
Pijem sa drugim prijateljima
ali sa njom nekako ne mogu
Valjda alkohol uz nju ne ide...
Pušimo, to da!
Ja malo više kad ona dođe...
Pogledamo se u oči nas dve,
moja samoća i ja,
i taj trenutak najviše volim.
iz tog pogleda uvek nikne
divan svet
koji prepišemo na papir
i posle se dugo divimo
šarenom ludom, mahnitom
plodu našeg prijateljstva.
Kako se lahko iz notranje magme
naredi čista esenca, enaka tako opevani gloriji,
a tvoja izraža vso živahnost
prekipevajoče magme, imenovane samoča.
LP
Tomi,
Samoća nije nužno usamljenost, a često nam je pravi prijatelj. Hvala najlepše na divnom komentaru.
Lp Milena
lepo sta se v pesmi ujeli, samota in ti;
lep dan ti želim,
koni
Koni,
hvala najlepše na komentaru. Tvoja pesma (koja me duboko dirnula) podsetila me da imam i ja pesmu o samoći i hvala tvojoj pesmi na tome :)
Lp MIlena
Može samoća kao kreativna osamljenost... to da.
;)
Hvala Željko, od srca na komentaru... Ta kreativna osamljenost ume da bude sjajno društvo :)
Lp Milena
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Milena Vučković
- 05. 08. 2015 ob 08:28
- Prebrano 802 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 314.55
- Število ocen: 17