Kad je pogledaš
ispod krošnje njene
sočna i slatka
modrilom prelivene
želja se radja
da budu do kosti
u slast pojedene!

I gledaš tako,
prstima prebiraš
grabiš,
što nestaje modrilo
polako se nerviraš!

Što nestaje lepota modrila
u zamenu za ukus zelenila!

Što ti duša modri i plavi
dok plavetnilo
nestaje u javi....

Odnekud pojaviše se ptice
svakoj u kljun poleteše košpice...
I čuh sreće lepet,
dogodine ovo šarenilo
pojaviće se opet!!!