Počela je pisanje dnevnika. Posle prve rečenice, navalila se, zamišljeno unela u protekle godine.

"Dnevnik se piše uveče." Na stranici je ono od nekoliko sati ranije.

Prvo što je sebi zamerila bilo je da se ne pridržava pravila.

"Gde je početak, gde? Nisam navikla na ovakve greške.".
Ljutito je bacila hemijsku i prinela olovnu: "biografiju ćeš pisati!"
Pogledala je napisanu rečenicu. Opet se zaustavila. Opet se zamislila.

Već je i ponoć šaptala. Nije bila umorna. Celog je života slušala nekoga.

Sada je bila odlučna. "Učiniću ovo. Moram. Da." Rečenica je uzalud čekala nastavak. uzalud.

Evo je:
"Kraj."

Marina Adamović