UMORNA SAM DUŠO
A kako i ne bi bila
kad si me na dobrotu nagovorila
kad si mi Gospodnje puteve pokazala
a drumove zlobe sakrila!
Al' dušo moja ne putuje se kroz život
samo preko smilja i kovilja
ima tu i raznog rastinja
pa moraš ponekad i preko trnja
da gaziš,dok pravi put ne spaziš!
A ti si me učila,ni mrava da ne zgazim
i na njegovu dušu da pazim,
i on je deo ovog planetarnog sistema
i njemu parče plavog neba treba!
I tako dušo moja,čuvala ja
razne bubice i mrave
gledajući dole,primetila nisam
orlušine razne,satkane od strave,
što ti nebo čisto,pokriju krilima
hraneći se zmijama i reptilima
a i te mrave, na miru neće da ostave...
već ih svojim dahom dave...
Eh dušo moja,pomalo je čudan
ovaj lanac ishrane,da preživiš
moraš stalno biti budan
ne smeš da zažmiriš,
ne smeš da se smiriš!!!
A ti dušo moja i dalje sanjaj
i ova noć,proći će kao i mnoge pre nje
kad svane, nek padne inje na kovilje
a ti pronadji pravi put,nek miriše smilje!!!
U kapima mirisa,što vetar nosi
dušo moja, mirno spavaj,
ne mari što te sve živo kosi
mirisom svojim,nemani uspavaj!
18.02.2015.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Dragana Andric
- 18. 07. 2015 ob 22:51
- Prebrano 637 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 246
- Število ocen: 8
