Klečao je u travi
i pevao mameći ptice...

Pobeći ću, rekla sam,
samo da se poigram sa lovcem
i zlatnom krletkom.

Pobeći ću, rekla sam,
samo da još slušam
kako me doziva
zovom mužjaka
u sezoni parenja

iako je decembar
a on kočoperan paun.

Pobeći ću, rekla sam,
ulazeći spokojno
u zlatnu krletku
sa obećanom slobodom.
Hoću da se divi
mojim krilima i mojoj pesmi.

Vratanca su otvorena još.

Pobeći ću, rekla sam,
ja slobodu ljubim
kao što ljubim pesmu
koju pevam za njega
svake večeri i jutra svakog.
Moja su krila brza.

I pobegla sam
kada je otišao
da sluša
druge ptice...

Milena Vučković