Kad sam bila ptica bela,
laka kao plamena lepeza,
duša treperava u svemu smela
pred tobom
drhtala kao bela breza...

Glas me tiho izdaje,
želja prigušeno penuša,
tvoj glas ne čujem usred larme
predajem se,
umorna je moja duša.

Zavesa se naglo spustila,
promuklo je moje grlo,
ispred očiju svetlucava koprena,
slutim,
biće se moje negde zaplelo.

Beznadežni nemi strah,
na krilatim nogama šeta,
lebdi u vazduh kao prah,
migolji se,
ugušena ljubav mu je meta.

Suknu iz grla glas,
ne predajem se strahu,
ne predajem se bolu,
Odoh,
u dolinu plača,
da zapevam na sav glas!

01.07.2015