Toliko da ne verujem u sreću,
da ni jednog trenutka
ne napustim svoje trepavice
i pored toga što sam
svakim treptajem
upletala se kao bubašvaba
u paukovu mrežu.

Toliko da sam naš
združeni život
održavala kao mehur
kojeg nisam mogla
da oduvam dahom tuge.

Naprotiv vraćala ti se
kao trošnom globusu
umišljajući hrabrost
da mogu prstom
da pokažem
gde si a da globus
ne pretvorim u prah.

Bila sam hrabra!

Toliko,
da sam te volela
i kad je oluja divljala
i kad su zveri režale
a bistri obrisi oblaka
sporo se vukli,
dok su me
sa svih strana
nemilosrdno tukli.

Bila sam hrabra!

Duša kao okean
danima je disala,
grgotala,
usisavala
tvoju dušu
preko trepavica,
bio si mi nesanica.

Bila sam hrabra!

Za tebe,
jedini,
oboženi,
jedno za drugo
rođeni.

29.06.2015

Dragana Andric