dosadna oktobarska kiša

apsolutno je isto dosadna

i na Monmartru

kao i na 

maglom obavijenim

obalama Dunava

*

sivkasto popodne 

nije davalo osobitu prednost

šetnji po Champs Élysées

pogotovo ne odlasku

do Bois de Boulogne

ili do nekakvog sličnog mesta

u šesnaestom arondismanu

(a ima ih...)

na dohvat ruke je bio jedan

naizgled sasvim običan kafe

sa njegovom

naizgled sasvim običnom

jesenjom, popodnevnom gužvom

idealno mesto

i idealno vreme

za jedan dobri stari "Martell"

naravno

i veoma 

veoma dobro mesto

za susret sa sopstvenim mislima

pogotovo kad si stranac

sa svega dvadeset i šest leta

i sa pola jeseni u Parizu

zamagljen prostor

od duvanskog dima

zamagljeni prozori

od spoljašnje hladnoće i vlage

zamagljen pogled

od uzavrele mladosti...

i onda

samo u jednom času

u svoj toj vrevi

jasno spazih svoj lik

u jednim očima

bistrim

u tvojim očima

ne u pogledu

nego u zenicama

ustao sam

zakoračio

htedoh da priđem

da se izbliza uverim 

da se potpuno zagledam

ogledam

pronađem

uzalud

časak je minuo

slika nestala

vreme

nastavilo da teče

*

nekoliko dana potom

otišao sam 

otputovao

najpre za Madrid

a posle

kuda me je život vodio

nisam se setio tog trenutka

sve do sada

gotovo trideset godina kasnije

sada

kada me je nešto iznutra 

podsetilo na taj odraz

odraz svog bića u bistrim očima

u onoj svakidašnjoj gužvi

u pariškom lokalu

"Café de la Rotonde"

Milen Šelmić