U besnoj igri munje,gromova i oluje
u dubini mora
stvorila se tanka spiralna linija
što je na život
počela da liči...

Imala je moć
da se sama množi
da se prepisuje
da evoluira...

Život je tražio nešto savršenije.

Upornim radom tu je liniju
oblikovao u ćelijsku lopticu...

Bogovi se igrali
tom malenom lopticom
sve dok im nije ta igra dosadila...
Nije bila više zanimljiva.

Rešili su da je podele
na dve,četiri,osam,
na grozdove,na ribe,vodozemce,
ptice,sisare...
Delili su tako,
sve dok nisu stvorili čoveka...

Bio im je jako zanimljiv!
Oko njega su stvorili raj,
lepotu,muziku prirode,nirvanu...
I prolazi dan,prolazi noć
opet dan-noć
dan-noć...
Sve dok i ova igra 
bogovima nije dosadila...

Na jednom tajnom sastanku
doneli su odluku
da i čoveka podele:
Čovek-muškarac,
Čovek-žena.

Jedan najveći,najmudriji
uzeo je te polovine,
dugo ih je okretao u rukama
i hitrinom nebeske strele
bacio ih na dva suprotna pola planete!

Na južni
i na severni pol!
Tek tada poče prava planetarna igra,
igra bez prestanka bogova i tih polovina
koje se neprestano traže...

Kada se u nekom trenutku pronadju,
prepoznaju,
bogovi tad zaneme!

A,
vulkan zagrli planetu!

(Život se ponovo rađa)