Misli te nisu zaglušile
od rapavah želja trenutka
u krtoj samoći 
punoj imaginarnih slika.

Ni radosti te nisu mimoišle
dok glas trne
u predgrađima uzdaha
i mirisima praznine
kad se dvojnost rastapa
i deli 
na dve strane sveta.

I nisu te ubile nemoći
niti te zgromila čežnja
poslednjeg bića na planeti
pre konačne smrti.

Tek kad teskobu ovu
Na svojoj koži osetiš
Moje će bolne reči 
Kroz tvoje suze poteći.