San
Bilo je divno leto
kada se setih zime,
i one zadnje reči
koja još uvek boli.
Nije je nosio vetar,
nije je prekrio mrak…
Osetih oblake blede,
pune grumenja soli.
Dizali su mi pogled na ispisano ime.
Misli sam skrivala vešto
i gonila ih na leto,
a stihovi tekli
sami-
o begu,
strepnji,
o tami.
Ugledah opet tebe i ono naše vreme:
sumorno ćutiš i žmuriš, posle još tmurnije priče…
zašto mi dušu kradeš
i vraćaš pakleno breme?
Reći ću samo: ovo je druga Marina.
Dopada mi se.
Hvala, mada
prvoj nije jasno nešto
Pozdrav
E, sad nisam ja razumeo: ...mada prvoj nije jasno nešto...
Obajsni običnim i direktnim rečima :)
"ovo je druga Marina" u kom smislu?
:)
A, to.... U smislu poezije koju pišeš, nekako mi je ova pesma svetlija od drugih tvojih tvorevina. Naravno, to je ona moja stara želja od pre nekoliko godina ako se sećaš ;) .
Znaš mene, staro sam zakeralo,,, a i treba ponekad i porazgovarati,,, :) :)
Komentiranje je zaprto!
.png "Marina Adamović")
Napisal/a: Marina Adamović
- 10. 06. 2015 ob 05:18
- Prebrano 719 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 165.65