duboko

široko

dobrovoljno

i potpuno

umotani u noć

raskrinkali smo

jednu

modernu bajku

o umeću življenja

i o umeću ljubavi

napolju je bilo 

prohladno

nestvarno tiho

bezvučno

nezamislivo tiho

tako

da smo mogli 

sasvim razgovetno 

da čujemo

sopstvene misli

razgovarali smo

tim mislima

neizgovorenim rečima

toliko iskreno

i toliko jasno

da smo rasplaklali

jedno veliko

umiruće drvo

u blizini

rekli smo sebi

sve ono

o sebi

što nikada ranije nismo

i priznali sebi

sebe

videli se onakvima

kakvi zaista jesmo

a ne kakvi bismo

želeli da budemo

a bilo je

zaista

neobično sveže

i vladao je

neki čudan mir

nešto kao

dotad nedoživljeni spokoj

te noći

kad smo bili

samo korak

do istine

samo pedalj

od laži

i kad je pred našim očima

lagano umro 

od tuge

jedan prastari 

crveni

američki kedar

Milen Šelmić