Oprosti mi Bože
Za sumnju u Nobela
Jer pitam 
Koliko se plaća
Put do trona
I koliko zgaženih
I mrtvih
Mora na putu biti
Da se stigne do cilja.

Evo, skrušeno molim
Da nestanu moje sumnje
Jer ne razumem pesmu
Podari mi razum
I svetlost sa visina
Ja glavu podići neću
I uveri mene grešnu
Da sujeta nadamnom vlada
Zbog trgovine pesmom.

I čvrstu ti veru dajem
Da maći ni koraka neću
Dalje od kamena ovog
Gde ohola stigoh sama
A moje ću pesme u vetar
U vodu baciti prvu
Da mastilom obojim snove
Neka se same pišu
Kad ne razumem više.