u zadnjem dvorištu 

je

neobično

padala kiša

padala je blago

i isprekidano

nekako

kao da joj se ne da

nekoliko trenutaka odatle

spavao je dečak

spavao je snom punim sećanja

na dane koji nisu bili njegovi

a mislio je da jesu

zaista je tako mislio

dečak je spavao mirno

kao da je sâm na svetu

i kao da je ceo svet

sačinjen od snova

kiša ga se nije doticala

nije ni bio svestan

da pada

bio je zaštićen

svojim malim

svilenim padobranom

za koji je

samo on znao da postoji

sećao se u snu

prošlosti

koja se nikada 

nije dogodila

budućnisti

koja će se možda 

jednom dogoditi

sanjao je

sećao se

u snu se sećao

sanjao sećanja

i bio je srećan

jer

kiša je bila blizu

ali on

još nikad

na svom usnulom licu

nije osetio

tih nekoliko

presudnih

kapi zaborava

Milen Šelmić