Noćas me ostavi

mraku

sablasnim senkama

ispod drvoreda

obrisi krošnji neka me

upletu

u mrežu straha

od samoće

ako te do jutra

andjeli odvedu

u neke oblake

nedokučive,mrke.

Noćas me ostavi

sudbini

muklom strahu

od samoće

koja ni kad zora pukne

neće osvetliti

buduće dane moje.

Noćas me ostavi

nemu

Od strepnje da naučim

bezglasni govor

bola

kojim ću ubuduće

moći da  razgovaram 

sa tobom

Noćas me ostavi

u sebi

sakrivenu

Da ti ukradem zablude

o lepoti raja

i letu na krilima ptica

nemom našem razgovoru

svetlosti kojom će duša tvoja

da blista

izmedju oblaka

sa visina

Noćas moja suza blista

od nekakve slutnje

Sada spavaj!

Pričaćemo o ovom ludilu

predznaka

U zoru

Kada novi dan

ti misao olista

i povilene čarobne

reči 

na papiru 

pesmarice tvoje

Marija Najthefer Popov