postavljah sto Duše

za Tvoj dolazak jutarnji...

Doručak,

nežni dobronamerni,

topao kao sveže jomuže,

čaj okrepljujući

za sva stradanja,

od zaboravka,

za lažna nadanja.

Kamin,

čekanja razgoreh,

toplota da ne jenjava,

ostavih na prozoru lampione

da svetle u slučaju

Tvoga besciljnog lutanja...

Mesec,

vrata otškrinuo

da te zatvorena

ne obeshrabre,

zvezda Severnjača se

na ulaz raširila

da dočeka Tvoje

mokre cipele,

da Ti sa koraka opere

sve bolne tragove.

Tamjanom,

kuća miriše

da otera zlobne duhove,

sveća nadanja,

plamenom veselo liže

Tvoje povratke.

Postelja,

topla bela

čeka Te,

za mirno spavanje,

u snove okrepljujuće.

Dobro došao,

umorni putniče !