kamin(n)gs

24.

niko ne može biti načisto da li je želeo život kojim živi-
reče ruža pre nô što je sagorela u sveopšem plamu svojih latica
a oni koji su joj se divili, koji su je sa zanosom gledali sa strane
okrenuli su glavu i tražili drugu da njome boje okopneli vid.
začudo,
ruža se nije kajala zbog truleži svoje sudbine
i dalje je zamišljala da širi mirisni akvarel
danu koji beše usplamtala noć
da
priznajem, nastavi ona, nisam sigurna da li sam izabrala
dovoljno jak plamen da obasjam tužnu tamu oko sebe
o tome sam
zasigurno
od semena snila i snila i sni
će zasaditi novi
zbogom

kamin(n)gs