Podvlačim crtu ispod dosadašnjosti,

Vraćam slike prošlosti

važem odluke i dogadjaje

trenutke,lepotom zapamćene

i one za koje se molim da ih ne upamtim.

Na tas životni stavljam istinu

suočavam se sama sa sobom

Pitajući se,tražeći odgovore

Gde sam morala glavu da spustim

a gde da pogledam pravo u oči.

Da li je bilo odviše naivnosti,

brzopletosti,nepromišljenosti?

Moj život,da li je imao

u ravnoteži,grubosti i nežnosti?

Da li je imao milosti?

Da li je imao smisla?

Da li ljubavi?

Želim da razlučim hrabro,ne optužujući

koliko je bilo,udaraca mučkih s' ledja

kao nožem zabodenih,neočekivanih,kukavičkih?

Poklanjam se sa poštovanjem,

borbama oči u oči se gledajući

ma koliko bili bolni

pamte se kao ljudski,zadivljujući.

Zagledam kartu,mojim nogama ocrtanu

puteva širokih,pobedjujućih...

ima i onih uskih,krivudavih,trnovitih.

Ognjišta sabiram,na čijoj adresi

ostala su vrata,za sve moje povratke

zauvek otvorena

i ona koja su se,zalupila sa treskom

za uvek zatvorena.

Za ona što sam,sama zalupila

Molim se Gospodu,da mi oprosti.

Odvajam cveće,od žita i žito od kukolja!

Šta sam to brala i sejala?

da li se iz tog buketa širi miris ponosa

ili sramotnog,razočarenja?

Koliko ima imena iznad crte

koja će na zvuk moga poziva

sa radošću da se odaziva,

a koja će,za uvek ostati,gluva i nema,neodaziva....

Koliko sam i za šta,na svom putu

neoprostivo kriva,

koliko nisam zaslužila

osmesi da li su konačna ocena

ili suze kajanja,sopstvenih,pogrešnih

odluka i iskušenja.

Da li sam za,milost,ili osudu?

 Gospode,oprosti u Milosti.

Samo sam bila živa                   

Marija Najthefer Popov