Sve -
mir u rasulu gurnuh u ladicu
za nes(a)vršenu poeziju, u žurbi
prevrnuh svetu knjigu
spotaknuh se o maskirnu uniformu
i zaboravih te, dušo, zaključati

šuti
šuti, srce moje, da te ne čuju,
ugasi televiziju, stišaj himnodiju
pod bravu podmetni stolicu
(znaš, da provaljuju!)
i diši tiše od škrgašice
zavuci se pod metalno ležište
samo pazi glavu, skvrči se

dušo,
ne turaj prste kroz sitnu rešetku
(članak pukne dok zineš)
kosom stegni uši uz lubanju,
do tebe moj strah za tebe ionako ne dopire

umotaj se
u moj hefel jorgan (zadrži toplinu)
bodyfit šavove prilagodi tijelu
i miruj, diši tiše od škrgašice
ne daj da ti cvokot zubima škrguće
začuješ li lupetanje
u sebi se spasu svome pomoli
na ćutila svoja se osloni i šćućuri se

da te ne otkriju
kad provaljuju, znaš da ne biraju
(španski seljaci sve odkupljuju)
i bojim se, strpat će te u istu vreću

           urezat će ti se juta u kožu
           ostat će ti mladež na očevom nožu
           mogla bi ti igla okrugle šnale sa opasača
           pramajkinog bijelog šlafroka
           proći kroz usne i stegnuti jezik
           mogao bi ti vrisnuti
           i pupak u kućištu medaljona
           s izlizanom slikom ko zna čijeg lika
           kojem smo, ubijajući vrijeme beznađa
           izmišljali imena da bi opravdali postojanje
           i svrhu glancanja hrđe među karikama lanca
           mogao bi ti majčin prsten pustiti pečat na čelu
           mogao bi... o, svašta bi moglo biti

šuti
šuti, srce moje, da te ne čuju
gasi televiziju, ne slušaj himnodiju
pod bravu podmetni stolicu
(vjeruj, sve više provaljuju!)
i diši, dušo, diši tiše od škrgašice
zavuci se pod metalno ležište
(samo pazi glavu, skvrči se)
i ne dozivaj me

nema me od jučer
podzemnom preskačem pragove
i dočekujem velike smrti
da sastavim kosti za naš mali život.

breza