Šuti, dušo, nema me
Sve -
mir u rasulu gurnuh u ladicu
za nes(a)vršenu poeziju, u žurbi
prevrnuh svetu knjigu
spotaknuh se o maskirnu uniformu
i zaboravih te, dušo, zaključati
šuti
šuti, srce moje, da te ne čuju,
ugasi televiziju, stišaj himnodiju
pod bravu podmetni stolicu
(znaš, da provaljuju!)
i diši tiše od škrgašice
zavuci se pod metalno ležište
samo pazi glavu, skvrči se
dušo,
ne turaj prste kroz sitnu rešetku
(članak pukne dok zineš)
kosom stegni uši uz lubanju,
do tebe moj strah za tebe ionako ne dopire
umotaj se
u moj hefel jorgan (zadrži toplinu)
bodyfit šavove prilagodi tijelu
i miruj, diši tiše od škrgašice
ne daj da ti cvokot zubima škrguće
začuješ li lupetanje
u sebi se spasu svome pomoli
na ćutila svoja se osloni i šćućuri se
da te ne otkriju
kad provaljuju, znaš da ne biraju
(španski seljaci sve odkupljuju)
i bojim se, strpat će te u istu vreću
urezat će ti se juta u kožu
ostat će ti mladež na očevom nožu
mogla bi ti igla okrugle šnale sa opasača
pramajkinog bijelog šlafroka
proći kroz usne i stegnuti jezik
mogao bi ti vrisnuti
i pupak u kućištu medaljona
s izlizanom slikom ko zna čijeg lika
kojem smo, ubijajući vrijeme beznađa
izmišljali imena da bi opravdali postojanje
i svrhu glancanja hrđe među karikama lanca
mogao bi ti majčin prsten pustiti pečat na čelu
mogao bi... o, svašta bi moglo biti
šuti
šuti, srce moje, da te ne čuju
gasi televiziju, ne slušaj himnodiju
pod bravu podmetni stolicu
(vjeruj, sve više provaljuju!)
i diši, dušo, diši tiše od škrgašice
zavuci se pod metalno ležište
(samo pazi glavu, skvrči se)
i ne dozivaj me
nema me od jučer
podzemnom preskačem pragove
i dočekujem velike smrti
da sastavim kosti za naš mali život.
Koliko (malo) je vredno človekovo življenjem, ki ga bojo na koncu strpali v vrečo iz jute, potem ko so njegove kosti domala popokale od vztrajnega upiranja hudobiji in sovraštvu. Boli, ko to berem. Boli, ko to vidim na posnetkih. Mojstrica opisa si. Samo ne molčati!
Lep pozdrav
Andrejka
Jednostavno, osećam se nekako nedostojnim da komentarišem ovako nešto.
Pisao sam kritike i zaista velikim piscima, zvučnim imenima, iuvek sam se smatrao kompetentnim. A sad se, eto ne smatram.
Jedino što mogu da kažem to je da je ovo sam vrh svetskog poetskog izraza, i da se zahvalim Dadi što nam je omogućila ovakav doživljaj.
Dado, veliko ti hvala!
Veliki pozdrav, Milen
Moja je malenkost zatečena! I u svojim mogućnostima stišana pred ovakvim poetskim djelom.
Veliki pozdrav za Tebe!
Hvala, draga Andra, lepo te je videti (že dolgo te nisem) prav paše in blagodejno name vpliva tvoja bližina :-)).
Joooj, Milene, Mirko, doista sam prestara za izbijanje crvenila na obrazima, nadam se da se do tamo ne vidi, bilo bi mi još neprijatnije, jer ne znam šta da kažem osim hvala, veliko hvala
uz srdačan pozdrav, svakom posebno
in
vsem skupaj ;-))
Duša, srce, telo ... kroženje misli, medsebojno tolaženje, bodrenje, zibanje v mrzlem skrivališču, ki ga dojemam simbolično. Ki je vedno ohranjalo troedinost notranjosti, za katero se zdi, da se ruši, da se zmanjšuje razdalja med ogroženostjo in propadom ... pesem s svojimi repeticijami in vzkliki deluje kot zazibanka, kot skorja, ki je zlo ne more predreti,
čestitke, Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: breza
- 03. 05. 2015 ob 17:28
- Prebrano 1554 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 868.8