Pitam se uvaženi gospodine MacGregor
Da li bi podlegli mom šarmu
I iz rukava izvlačili dobro uvežbane fraze
Obasipali me komplimentima
Od kojih su se 
(kako sam čula)
I malo tvrdokornije žene rastapale kao vosak
Ili bih vam bila suviše opora
Pomalo naporna
U neizgovorenim pitanjima
Visoko podignutih obrva
Direktnom pogledu u oči
(znam da to ume biti neprijatno)
I da li bi ste se upitali 
Ne gubite li tako draceno vreme 
Na razmetanje i osvajanje
(doduše sa zamamnom novčanom podlogom)
Neke koja je eto nimalo ženstvena
I na žalost 
(vašu) 
Sa viškom moždanih vijuga
Koje i nisu 
(priznaćete)
Najadekvatniji kvalitet žene po vašem ukusu.

A ja sam toliko želela da se susretnemo
Ne da bih bila jedna u nizu 
Već da čujem tu magičnu priču
Koja vas je proslavila i uzdigla na pijedestal
I nebrojeno puta sam zamišljala tok razgovora
Sileći sebe da se osmehujem i verujem
(priznajem da mi je teško padalo)
Da se poput drugih raznežim i popustim
Da poletim makar i tresnula
(i da ne zvuči nepristojno)
Za trenutak se upišem u red žena.

Nije nam se dalo cenjeni gospodine MacGregor
Vi ste otišli na iznenađenje mnogih malo ranije
Na vaš put bez povratka
Upisani u sećanja nekih kuloarskuh priča
Razočaranih uzdaha i slomljenih srca
Kao putokaz stasalim Don Žuanima
Pelcovanim savremenim plemićkim kodovima
I trajaćete znam
Ako ne drugde
Ono bar u mojoj priči.

Pozdravljam vas gospodine MacGregor
Ostavljam struk gerbera za sećanje
Pitajući se 
Da li je vrlina ili kob
Biti jedna od žena...

Pitanje 
kao i mnoga bez odgovora
lebdi u vazduhu.

Udišem prohladni Mart
i odlazim u noć.