sve ono čega se nisam setio

ili što nisam mogao da ti kažem

slilo se u to predvečerje

slike prethodnih dana

tvoje oči na mom licu

ćutanje u stanu na mansardi

i još

nekoliko fotografija iz parka

tvojih

nekoliko prastarih pesama

mojih

nekoliko titraja svemira

jedva primetnih

naših

i jedan san

nedosanjan

ničiji

sve je to stalo u predvečerje

onoga dana kad je autobus

kretao s perona broj pet

negde prema istoku

negde prema zaboravu

nismo se tada oprostili

nismo ni mnogo kasnije

svirala je neka muzika

i

ne znam zašto

pomislio sam 

na Roberta i Klaru Šuman

i kako im nismo ni slični

možda zbog harmonije

možda zbog predvečerja

možda zbog par vekova razdaljine

govorili smo

kako kafa ima neki neobičan ukus

i kako ipak nismo pogledali

gostujuću predstavu

Čehovljevog "Galeba"

i govorili smo još neke

isto tako nepotrebne stvari

sve smo više govorili

a sve smo se manje poznavali

i prepoznavali

u našim životima

bila je topla rana jesen

ili neko okasnelo leto

bilo je to prilično davno

i daleko

i nema tu sada više

mnogo šta da se priča

ti si ostala

ja sam otišao

u predvečerje

Milen Šelmić