Moji su drugovi

nekada nešto značili

u našem svetu iz snova.

Živeli su za stih,

za rif na gitari

ili za veče sa prijateljima.

Svako od njih,

nešto nam je ostavio,

a nešto naše odneo.

Moji su drugovi

bili muzičari,

pesnici, pisci.

Ne spominjem

njihova imena,

jer ja 

ne dižem spomenike.

Samo se sećam.

Moji su drugovi

otišli odavno.

Opet su mladi,

i pišu pesme,

sjajne tekstove

i rok balade.

Pamtiću ih po smehu,

po dobroj muzici,

i po lucidnim rečima

Mada su svi 

pre vremena otišli

oni su i dalje

moji drugovi.

Ovo nije pesma,

ovo je samo malo slovo

za moje drugove.

Milen Šelmić