Dani u decembru

(kao i ostalih meseci)

nepromišljeno cure

preko litica crnih rupa

i Crnogledci znaju da noć neće nikada

skinuti svoju podsuknju.

Iza čvrsto zatvorenih vrata i žaluzina

vise čopori vranjih slika

i između nogu crne braće

gužvaju se vranje mačke,

crne sestre pa su se izgubile

u crnogoricama mračnih bludnji.

Kičaste zvezde samo su tama

zarobljena u bleštave oklope

i mada se mesec pretvara

da je bledunjav pripadnik aristokratije,

je (bez šminke i go)

takođe apsolutna tama.

U Tokiju lije crno mastilo kao iz kabla

na crninu svilenih kišobrana,

niko i ne pomisli da bi se hitnuo na Tahiti,

gde ostrige u poslednjim izdisajima

za utehu omađijanim udovicama

porađaju crne bisere.

Sa njima ili crnim zlatom

ne možeš potkupiti Crnu smrt,

eto, za neke raj počinje

već na pola metra,

a za druge metar i trideset centimetara

dublje u crnici.

Koko Šanel je već odavno izdihnula,

da svakoj ženi uvek dobro dođe

mala crna haljina,

a muškarci možemo odabrati

crnoplav koktel sako i pantalone,

iako ćemo prazniti čaše

žametne črnine da njome prelijemo

crnoću naših nikada izrečenih strahova.

U školskoj godini 1978/79

na nekom izletu

smo se prvaci poslednji put igrali

Ko se boji crnog čoveka?

i već tada sam znao

da krtice umiru na suncu.

I ni slutio nisam

(o tome što se nama nikada osvetliti neće)

ni o crnim trubama Černobila,

ni o purpurnim šumama

bez crvenožutonarandžastih ptica,

ni o usijani žici koja će urasti

kao crnocrna poputnica

u vratove još nerođene dece.

Marko Skok - Mezopotamsky