Znaš ono kad me ostavljaš
pitam se šta smo mi?
Tren trenutka
ili večnost u večnosti
i da li i tebe zabole
takva pitanja
nedostatak bliskosti
taj prostor bez vazduha
učmale misli bez reda
i vetar koji baš sada duva?

Kao kad u nekoj trećerazrednoj krčmi
u mislima ispijaš sumnjivo piće
samuješ u oblacima dima
i upijaš zvuke melodije
za čudo
nekog dobrog klavijaturiste
koji se eto našao baš tu
baš sad
i svira 
kao za tebe poručene sonate
i zna ih gotovo sve

osim 
one jedne

one
kada me ostavljaš.