Hoću da ispratim tvoje korake
što dobuju u ritmu mog srca
da prolijem za tobom
vrč mojih suza za sreću
da ne ostanu 
da me ne preplave
jer ne umem 
da plivam u njima.

Želim da vetar raskrili vrata
da osetim prazninu
da se uskomeša vazduh 
pokupi uzdahe
i uz huk izleti
noseći ih sa sobom
jer ako ostanu 
ugušiću se u njima.

I još nešto
kad sledeći put pođeš
ponesi sa sobom i povratke
ne mogu više da ih kačim
po zidovima i prozorima
nema im mesta 
ni u pesmama
ni u mojoj duši.

Jer ako se vratiš
to neće biti ista vrata
ista soba
nećeš čitati
poznatu pesmu
niti ćeš naći onu 
koja te ispratila
i koja te volela.