Htela sam da te opijem, očaram.
Odvela te na proplanke međ vile
da uz njihovu pesmu zaboraviš sve
ime svoje, poreklo, nasleđe
i budeš samo moj.
Ali ti im kose rasplete
i one te u igri provedoše 
ispod samog mesečevog luka
njima za sreću
meni za kajanje.

Htela sam da te zaboravim.
Pokupila sam sve tvoje osmehe
strpala u velike zvezdane džakove
i bacila u bezdane
da ih nema više.
Ali ti obasja i najdublje ponore
sad blještavi vatrometi iz njih izviru
zvone kao praporci u praznike
svima na radost
meni za neprebol.

Zato te zatvorih u pesmu
bez ključeva i brava
bez visokog zida
da u njoj budeš slobodan
i traješ onoliko koliko i nje ima.
da me ne ubije sebičnosti jad
što te iskah samo za sebe
i poželeh da budeš samo svetlost moja.
Živi u u njoj nasmejan i mlad
Voli ga, voli 
Pesmo moja!