videh

kako nestaju svetovi

i kako pred goropadnim patuljkom

strašni džin ustupa

videh

svakolike zemlje i narode čudne

i njihove običaje i tradicije

i mitove i legende njihove proučih

videh 

gde se blaga ovoga sveta

u sivi prah i pepeo pretvaraju

a vladari sužnje za milost preklinju

videh

i nešto dotad neviđeno

i nešto nepostojeće i izmišljeno

što samo u mašti i sanjama mojim obitava

videh

na pučini vetar zapadni kako spava

i na vrelom pustinjskom pesku

kako se iz ničeg stvara privid neverice

videh

crvene reke i modre planine

i cvetove po nebu neznanom rukom rasejane

kao magijom negde iza sunca ostavljene

sve to videh

doživeh

osetih

zapamtih

ali

videh

u tvojim očima radovanje

u tvom pogledu svoj lik spazih

i samo taj jedan prizor

duboko

na levoj strani urezah

da svetli kao živi talisman

zauvek

Milen Šelmić