Dimitrije, zagrlila sam te

I krilima pluća poletela oko tvoga

Srca

okačenog o list mlade breze

Devojčica sam bila

Prvi put zaljubljena

.

Sećaš li se

 Starče

Čudne istine iz naših očiju

Vidiš li onu povijenu brezu

.

Nacrtaću

Da ne zaboravimo

Ono što se krišom rasejava po Hadu

.

Zanesena pesmama po filozofiji Platona

U san sam brezu zasadila

A ovoj se nikada nisam vratila

Priznajem

Zgrešila sam

Bila sam voljena i volela sam

Sad mi preostaje kovčeg ništavila

I slika breze pod kojom me nalaze

I preskaču mrtvu

.

A ti sedokosi

Koju granu čuvaš za odstrel?

Marina Adamović