polusvesno hrleći 

prema kraju noći

zamišljam tvoj lik

crtam ga ispred očiju

zatvorenih

da pogledom 

ne pokvare sliku

tada razgovaram

s tobom kao sa mnom

boreći se tako

sa minutima i satima

ne verujući

da noć neće proći

predugo već traje

svaka prokleta noć

vraćajući se iznova

i iznova

ne posustaje

i ne nestaje

samo svoju nameru

uvek zamagli varkom

sliku učini bleđom

sanovitom

u neki nemušti čas

kada ti zaspiš

i kada praskozorje

najavi jutro

i kada ja krenem

bespomoćno

uzaludno

i besciljno

negde prema Istoku

ili još dalje

uz reske zvuke tišine

prerano

prekasno

oko pola pet

Milen Šelmić