Vatromet začeća
Tamno negdje
između dana i noći
u poljupcu
mjeseca i sunca
sretosmo se
spiralnim usnama
što mirisahu
istom željom
istom bojom
istim snom.
Kao uplašenu srnu
uzimaš me u naručje
uplićeš u pjenu
svojih očiju
i privijaš na grudi
galaksije života
satkane od osmjeha
miliona očnih iskri
i drhtanja gole ljubavi
u vatrometu
novog začeća.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: vida
- 29. 01. 2015 ob 07:13
- Prebrano 620 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 252.1
- Število ocen: 9
