nisam toliko pismen

a ni mudar

i ne razumem

zašto oni koji su izmislili

Anđele i Đavole

i krinove i oblake

i led i inje

i sve te smrti

zašto se oni ne pokažu

ne otkriju

i ne razgolite tajnu

koju nazivamo večitom istinom

zašto to uvek moram ja

ubogi pesnik

učenik i učitelj

svemirski putnik

beskućnik

sakupljač zvezdane prašine

prodavac magije

tragač za nemirima

i pitam se

zašto baš ja

ja 

koji sam sâm sebi nedovoljan

ja

koji se ni sa kim i ni sa čim

nikad

nisam pomirio

ja

koji sam i Anđeo i Đavo

i Merlin i Artur

i zarobljenik u hrastu

i nordijski bog sa čekićem

i pripovedač

Farlimas iz plemena Hausa

i Dvanaesti vitez

i Srebrni letač

pitam se

zar to stvarno mora tako

zar nije bolja 

istina bez posrednika

gola kost

srž

pelin i melem

bez rána i uboja

ne

nisam ja nikakav Mesija

prorok

glasnik trnjem ovenčanog

niti 

nečiji Lord izaslanik 

i glasnogovornik

i neću više 

da smenjujem godišnja doba

da naređujem pticama

šta i kako da pevaju

ili da jutrima zadajem boju

neću

ja sam jedan običan

sredovečni

bradati pesnik

iz sporedne ulice

Milen Šelmić