ja sam toliko želeo

da pričam s tobom...

i čekao sam te

tebi, opet

nije bilo do priče

ili bar

ne sa mnom...

a tog dana su

sećam se

padale krupne pahulje

ulicama su se

teturali pijanci

između praznika

jedno pijanstvo

zamenjivali drugim

ja sam hodao

ćuteći

gologlav

sa podignutom

kragnom kaputa

ne obazirući se mnogo

na svetla

svida oko mene

i čekao sam te

bio je, mislim

pazarni dan

jedan od onih

užurbanih 

prenatrpanih dana

kada se ulice

i tržnice

talasaju prolaznicima

odišu vrevom

i nekim neobičnim

raspoloženjem

išao sam bez cilja

sva ta gungula

nije me doticala

niti sam je primećivao

sam sebi sam ličio

na odmetnika od vremena

i od prostora

nisam ni osećao hladnoću

niti mi je smetao

sneg u kosi

mislio sam samo na to

kako bih sada bio s tobom

prizivao odnekud tvoj glas

izmišljao tvoje reči

i čekao sam te

kao i tog dana

zatrpanog 

belim pahuljama

neljubaznim prodavcima

unezverenim kupcima

i pijancima

izgubljenim 

u svetloj varoši

čekaću te uporno

da mi jednom 

glasno šapneš

te dugo željene reči

da mi napišeš pesmu

možda

ili da samo kažeš

da ostanem tu

i da te čekam

Milen Šelmić