nisi ni pitala u kakvom sam društvu luda

nadoknađuješ izgubljene dane

učiš me ljubaznostima

senke šapuću priču o bogu Suncu

zlatni novčići zvekeću

iz fontane želja

i tamne

voleću tvoj povratak a ne tebe

rekla si na rastanku

sklupčana oko svoje tajne

koga je briga za plamen noćnih ptica

u paklu pomračenog neba

mogli smo pevati sav svoj vek

i imati ljubavna gnezda nadolet krila

ni zvezda repatica

ne ostavi traga

izvan oka

a kako bi ptica posvećena bogu Sunca

Željko Medić Žac