dok opet narastaju

stare i nove

utvarne tmine

neke zaboravljene

druge tek rođene

unutar dubine

ličnog sumraka

i dok slušam sebe

kako

kao preživeli 

iz mogih ratova

govorim krikom

nečujnim 

koliko i glasnim

shvatam besmisao

i razumem 

da nema nade

do sledeće bitke

iako nisam poražen

nikad

pobedu 

nisam ni tražio

ni bitke 

nisam tražio

našle su one mene

nepogrešivo

a kriv sam

što sam ostao

svoj i postojan

posle svih ratova

koje nisam želeo

posle svih izdaja

i ni jedne predaje

u suludoj borbi

u kojoj

nema pobednika

nema pobeđenih

nema glasne pesme

nad bojištem

nema te žrtve

koja bi mogla 

biti podneta

nema više za njom

ni potrebe

niti je ikad bilo

nema ničeg 

do sopstvenog

osećaja za postojanje

i

nema više

nade za veterane

Milen Šelmić