Ne dolazi mi s kišom...

Samoća je moja

suviše gusta da se 

razređuje tvojom

pesma je moja

suviše crna da se

oboji bojom...

Ne dolazi mi s kišom...

Želim da sanjam oblake

nalik na bele ptice

što nebom plove...

želim da slušam tišinu

neke daleke krajeve

daljinu koja zove...

Ne dolazi mi s kišom...

Rastopićeš sve moje suze

razbićeš sve moje strahove

pokrenućeš sva moja nadanja

slomićeš u meni okove

stvorićeš nove puteve

zbrisati sva moja stradanja...

Ne dolazi mi s kišom...

Onda sam tako sanjiva

onda sam tako ranjiva

i suze brišem krišom...

zato

ne dolazi mi tada

dok kiša u meni pada

ne 

ne dolazi sa kišom...

Biljana Gavrilović